Zašto Vučić dobija izbore?

Objavio: | 18. april 2014.

966ed1a0b3821da28f58e8da89406404_articlemain-660x372U narodu je umnost, mislenost, znanje. Vrednost čoveka, a posebno političara se meri prema onome koliko ga narodne mase prihvataju.
Narod čoveka prihvata onoliko koliko on probleme naroda razume. Kada čovek, posebno političar, shvati št narod muči, šta narod želi, uspeh mu je zagarantovan, posebno na izborima.
Da se ne trošimo na teoretisanju, nego da pređemo na naš, srpski slučaj.
Koga je to narod mogao da glasa 16. marta, ako ne Vučića. Vučić je narodu ostao kao zadnja mogućnost, zadnja nada da će ono što kaže u predizbornoj kampanji uskladiti u radu za dobro Srbije. Spaslo ga je i to što je pre izborne kampanje nešto i uradio što je odgovaralo narodnim nadanjima.
Ukazao je na neophodnost borbe protivu mita, korupcije i kriminala. Ukazao je na neophdnost racionalnog života, da se ne može trošiti više nego što se zaradi. Da je rad merilo i pretpostavka boljeg života. Pohapšeno je nekoliko kriminalnih zverki. Kosovsko pitanje rešava do maksimalno mogućeg nivoa. Ovo pitanje je do njega bilo gurano pod tepih. Tabu tema. Pomenutim potezima je podigao rejting Srbije u svetu i kod svog naroda. Uskladio je reč, misao i delo, za razliku od prethodnika koji su se utrkivali da što više izlažu narod. Njegovi prethodnici su išli u predizbornoj kampanji po seoskim štalama i ljubili telad, da narod pomisli kako su oni prijatelji seljaka. Potsetimo se, koliko je najveći krivac za ekonomsko propadanje Srbije, Boris Tadić održao demagoških govora. Narod je u početku mislio da je on pravi čovek na pravom mestu, kao nekada što je mislio za Slobodana Miloševića. Izgledalo je da posle svakog Tadićevog govora samo što nije potekao med i mleko, da bi se kasnije sve pretvorilo u maglu. Treba se, posle svega, zapitati ima li Tadić bar malo svetlog obraza pa da ostane tamo gde je. Umesto toga on se drznuo da politički sebe rehabilituje, pa kaže: „Želim da pommognem Srbiji“. Treba mu reći: „Gde si bio kada si mogao da joj pomogneš. Bio si šef države i partije. Mogao si svojoj zemlji da pomogneš samo da si imao želju“. Umesto pomoći punio je džepove članovima svoje partije na račun osiromašenog naroda. Članovi njegove partije su razgrabili narodnu imovinu. Oskar Davičo ne bi mogao da piše: „Oj, Srbijo, među šljivama“, a pisao bi: „Oj, Srbijo, melju lopovima“.
Ostalim političarima, posle decenijskog laganja naroda: Čedomiru Jovanoviću, Mlađanu Dinkiću, Vojislavu Koštunici, Draganu Đilasu, Borisu Tadiću, radikalima i drugima narod je rekao koliko vrede na poslednjim izborima. Rekao im je da politika, ipak, nije fantazija nego kretanje kroz lavirint mogućeg. Valjda su shvatili da su političke olupine.
Vučić je do sada nešto uradio. Još uvek je to malo. Ali, ako bude pravio prave, makar i bili bolmi, poteze, dobiće i druge i teće izbore. Naš narod je željan pravde, više nego hleba, željan je istine i zannja. Vučić je narodu probudio nadu u bolje sutra. Narodu je dosta političara – lažova.

Spasoje Jočić
nastavnik u penziji