PODELI
Foto: bbc.com

Svaki dan je borba, ali borba na današnji dan je posebno bitna. 4. februar je Svetski dan borbe protiv raka, pošasti koja odnosi sve više života.

Prema procenama svetske zdravstvene organizacije do 2032. godine očekuje se da će oboleti 25 miliona ljudi širom sveta, odnosno, obolevanje od raka će porasti za 70 odsto.

Očekuje se da će najveći porast i u obolevanju i u umiranju od raka biti u nerazvijenim i u srednje razvijenim zemljama. Razlozi za to su u sve dužem životnom veku stanovništva, prisutnim razlikama u socioekonomskom statusu i posebno u neprepoznavanju rizičnog ponašanja i nedovoljnom korišćenju dostupnih mera prevencija.

U Srbiji, koja pripada grupi srednje razvijenih zemalja, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, svake godine u proseku se dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka život izgubi više od 20.000 ljudi.

Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima u većini zemalja u razvoju i dovode se u vezu sa načinom života. Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću materice, koji su i najčešće uzrok smrtnog ishoda od raka kod žena na našim prostorima.

Prevencija malignih bolesti ima veliki javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati ili ih potpuno eliminisati.

Čak 40 odsto malignih bolesti se može izbeći jednostavnim preventivnim merama kao što su prestanak pušenja, održavanje optimalne telesne težine, umerena fizička aktivnost, ograničeno konzumiranje alkohola, izbegavanje suvišnog izlaganja suncu, kao i prevencija infekcija koje se mogu dovesti u vezu sa nastankom malignih bolesti. Ukoliko se bolest ipak razvije, kvalitet života obolelih je bolji ukoliko je ona otkrivena u ranoj fazi, primenjeno adekvatno lečenje, kao i rehabilitacija uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

U Srbiji su krajem 2012. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, čiji je cilj smanjenje obolevanja i umiranja od navedenih lokalizacija malignih tumora. Skrining raka dojke radi se na dve godine i podrazumeva mamografski pregled žene starosti od 50 do 69 godina. Skrining raka grlića materice obuhvata žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godine, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Podaci Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije o korišćenju preventivnih zdravstvenih pregleda pokazuju da je samo 30,6 odsto žena starosti od 50 do 69 godina uradilo mamografski pregled. Više od polovine žena starosti od 25 do 69 godina je uradila preventivni pregled za rano otkrivanje karcinoma grlića materice (Papanikolau test), a prosečno samo 7,6 odsto ili tek svaka deseta osoba uzrasta od 50 do 74 godine je obavila testiranje na okultno krvavljenje u stolici.

Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv raka, Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje planira realizaciju promotivno edukativnih aktivnosti u vezi sa prevencijom malignih bolesti stanovništva Srbije, uključujući i promociju zdravih stilova života.

POSTAVI ODGOVOR