PODELI
RADOVAN KARADŽIĆ

Žalbeno veće je saglasno sa Tužilaštvom da je kazna od 40 godina neadekvatna s obzirom na težinu Karadžićevih krivičnih dela, kao i da je kazna pretresnog veća nerazumna i nepravična. Pretresno veće je pogrešilo kada je izreklo kaznu od 40 godina, prenosi RTS.

Žalbeno veće zaključuje da Tužilaštvo nije dokazalo grešku pretresnog veća kada je presudilo da nije bilo genocidne namere Karadžića za zločine u sedam opština BiH.

Kako prenosi RTS, osim jednog delimično usvojenog zahteva (broj 31) Karadžića, svi ostali navodi iz žalbe su odbačeni.

Žalbeno veće ukazalo je da Karadžić nije pokazao da postoji greška u delu prvostepene presude koja se odnosi na nameru da se počini genocid u Srebrenici. Dodaju da je znao za zločine u Kravici, kao i da je morao znati i za druga ubijanja, prenosi RTS.

Odbrana Radovana Karadžžića nije uspela da dokaže da nije kriv za masakr u Sarajevu, na Markalama, kao ni za “terorisanje stanovnika Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem tokom viššegodišnje opsade glavnog grada BiH”, rekao je predsednik Žalbenog veća Van Josen.

“Odbrana nije uspela da dokažže da je veće donelo pogreššne zaključke u presudi u kojoj je osuden za zločine u 20 bosanskih mesta”, rekao je predsednik Žalbenog veća.

Žalbeno veće odbacilo je žalbu odbrane da je suđenje bilo nepravično.

Žalbeno veće odbacilo je i prvi i drugi žalbeni osnov Tužilaštva.

Prenos za medije počeo je sa 30 minuta odlaganja iz “operativnih razloga”.

Presudu čita predsednik Žalbenog veća portugalski sudija Ivo Nelson de Kaires Batista Rosa.

Ostali članovi veća koji su učestvovali u donošenju ove odluke su sudije Vilijam Sekule iz Tanzanije, Vang Joensen iz Danske, Hoze Solaes iz Španije i Grasijela Santana iz Urugvaja.

Karadžića je u martu 2016. godine sudsko veće Haškog tribunala osudilo na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini 1992-1995. godine.

Žalbeno veće Mehanizma sada može tu presudu da potvrdi ili da je preinači u vidu smanjenja kazne ili povećenja na kaznu doživotnog zatvora.

Prvostepenom presudom, Karadžić je oslobođen po jednoj tački optužnice – za genocid nad nesrpskim stanovništvom u sedam opština u BiH, ali osuđen je za ostalih 10 tačaka, među kojima je i za genocid u Srebrenici.

 

POSTAVI ODGOVOR