PODELI
Foto: Ilustracija

Nacionalni centar za prevenciju suicida za mesec dana rada pozvalo je više od 550 ljudi, što je oko dvadesetak poziva dnevno. Prosečna starost onih koji su se obratili za pomoć je 54 godine. Najmlađa osoba imala je svega 16, a najstarija 90 godina.

Razlozi koje navode su različiti, od svakodnevnih životnih problema do ozbiljnih simptoma različitih psihijatrijskih poremećaja. Još nije zabeležena nijedna alarmanta situacija i angažovanje policije, iako je i takva saradnja predviđena. Za one koji žele da ostanu anonimni, za nekoliko dana biće dostupna i “onlajn čet” kao vid pomoći.

Stručnjaci ističu da radom centara za prevenciju samoubistva broj suicida može da se smanji za čak 30 odsto. Najveći problem je što gotovo četvrtinu svih samoubistava izvrše adolescenti do 25 godina, što je i vodeći uzrok smrti kod mladih. Na ovaj čin ponekada se odluče čak i deca, o čemu najbolje svedoči nedavno samoubistvo dvanaestogodišnjaka iz sela Negosavlje, u blizini Medveđe.

Nacionalni centar za prevenciju suicida bolnice “Dr Laza Lazarević” počeo je s radom polovinom januara. Pri njegovom pokretanju angažovano je više od 50 psihijatara, psihologa, socijalnih radnika i medicinskih sestara i tehničara.

– Najčešće se javljaju osobe koje imaju simptome iz depresivnog spektra poremećaja – kaže dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora bolnice “Laza Lazarević”. – Istovremeno, zovu i porodice pacijenata koji se već psihijatrijski leče, tražeći savet ili podršku.

Zaposleni u centru obučeni su da danonoćno pružaju pomoć i daju uverenje da izlaz postoji.

– Razlozi za poziv su mnogobrojni – kaže Stašević Karličić. – Od smrti bliske osobe, pokušaja samoubistva člana familije u prošlosti, ljubavnih i problema u braku, osećaja usamljenosti, bezvoljnosti i bezvrednosti. Neretko, dajemo savete i u vezi sa brigom oko dementnih osoba, problema sa decom, zbog zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i delinkvencije.

Sagovornica Novosti kaže da se na listi onih koji traže pomoć, kako ne bi digli ruku na sebe, sve češće nalaze i ljudi koji su ostali bez posla, ili ne mogu da isplate kredite:

– Od ključnog značaja za sprečavanje suicida je intenzivan rad na prevenciji. Samoubistvo može da se spreči pravovremenim reagovanjem, davanjem stručnih saveta, ohrabrivanjem, upućivanjem u odgovarajuće ustanove.

S obzirom na to da je praksa pokazala da veliki broj pacijenata ne želi da otkrije svoj identitet, na sajtu bolnice “Dr Laza Lazerević” uskoro će biti dostupan i “onlajn čet”.

– I na internetu pomoć daju naši stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja, 24 sata, sedam dana nedeljno – upućuje dr Stašević Karličić.

Na sajtu klinike nalaze se informacije o simptomima koji ukazuju na razišljanje o samoubistvu i kako da se postupi u slučaju sumnje na to.

– Ukoliko naši stručnjaci procene da je neophodno, kontaktiraju s nadležnom policijskom stanicom, i njihovi zaposleni vrlo brzo reaguju i sprečavaju moguće neželjene događaje – ističe sagovornica.

Podaci govore da svake godine u Srbiji 1.500 ljudi izvrši samoubistvo, ali je broj pokušaja znatno veći. Po ovoj statistici, Srbija zauzima 13. mesto u Evropi. Ispred nje su Poljska, Belorusija, Litvanija, Letonija…

Najviša stopa samoubistava je u Vojvodini, i to u Subotici i Severnobačkom okrugu. Prema statistici, više se ubijaju muškarci nego žene, a najmanje ruku dižu na sebe ljudi sa juga Srbije.

BLIŽNjI

Doktorka Stašević Karličić kaže da ljudi koji razmišljaju o suicidu naglo menjaju navike, postaju bezvoljni, pričaju o besmislu života, kao i da im je podrška bližnjih ključna.

KOL-CENTAR

Na broju 011/7777-000 psihijatri, psiholozi i socijalni radnici danonoćno razgovaraju sa onima koji razmišljaju o samoubistvu.

POSTAVI ODGOVOR