PODELI

Posle niza problema i nedaća, ukroćena je i najteža, najsloženija i najzahtevnija deonica Južnog kraka Koridora 10.

– Zagrizli smo, kad niko drugi nije hteo i gurali do kraja – kaže nam inženjer Predrag Gavrilović, predstavnik nadzornog organa ispred investitora “Koridora Srbije”.

On nas je dočekao na početku trase koja će u subotu biti svečano otvorena i puštena za sobraćaj, a ekipi “Novosti” predstavio je sa ponosom svaki njen centimetar:

– Trajalo je koliko je moralo i sad je gotovo. Bila je čast učestvovati u ovakvom projektu i uprkos svim komplikacijama i nevoljama, završiti ga. Ponosan sam, baš kao i svi neimari i ostali radnici koji su ovde utkali svoj trud.

Koliko je bilo posla najbolje pokazuju brojke. Na deonici kroz Grdeličku klisuru ugrađeno je više od 210.000 tona asfalta i 59.000 tona armature, iskopano više od šest miliona kubnih materijala na kosinama, sklonjeno 660.000 kubika kamena. Izgrađena su dva savremeno opremljena tunela, dve petlje, vijadukt, galerija, zaštitni bedemi, 33 mosta i još tri na pristupnim saobraćajnicama. Podignuta su i dva najviša mosta na Koridoru. Izgrađeno je preko 26 kilometara novih dalekovoda za snabdevanje tunela i 13 trafostanica…

Okružen brdima, Južni krak se provlači kroz Grdeličku klisuru koja spaja leskovačku i vranjsku kotlinu, Jablanički i Pčinjski okrug, vijuga tokom Južne Morave, provlači se ispod dalekovoda, preskače železničku južnu prugu. Zbog sliva Južne Morave, koja protiče kroz Grdeličku klisuru, poznatom po najizraženijoj eroziji, brdo se nekoliko puta urušavalo, projekat menjan, ali su i brdo i klisura na kraju ukroćeni. Obezbeđeno je betonskim sanducima, koji su ukopani do dubine od 25 metara i napunjeni armaturom i betonom, a onda su kaskadno podignuti na visinu od čak 60 metara, a u širinu blizu pola kilometra.

– Konstantno smo se borili sa rekom i podzemnim vodama – govori Gavrilović, pokazujući nam kosine koje su najviše problema zadali putarima. – Izmeštena je železnička pruga oko kilometar i po, regulisano rečno korito oko šet i po kilometara.

Vozila u tunelu nadgledaće se iz operativnog centra

Brda iznad blistavog, glanc novog auto-puta deluju masivno i zlokobno, ali nas Gavrilović uverava da su provere izdržljivosti betona, šipova, ankera neprestane i da sve “dubi”.

– Kosina pet, najozbiljnija i najveća obezbeđena je tako, da ne postoji ništa jače od toga. Upotrebljeno je sve raspoloživo, poznato, greda, zid, sidra – nastavlja Gavrilović. – Morali smo, jer nas je priroda više puta iznenadila. Tokom izgradnje susreli smo se svim pojavama koje u geologiji postoje.

Nastavak teksta pročitajte OVDE.

POSTAVI ODGOVOR